bio je to klaun jorik pijan kao zemlja
u svom zimskom snu
ogrnut u zmijsku kožu crnu bačen grubo
tamo gde je gladak mermer hladan obraz
poljubio
proročište starog kneza
gde mu oštrim nožem rasporiše
belu kožu i utrobu izložiše
uzevši mu srce živo još u ruku
tolker emer
proreče ovde u hramu
nadahnut bogom
da će doći na svadbu onaj koji nije
pozvan
i da svadbe neće biti
vrativši onda srce i drob
uvi u kožu
i prosu žar i dim
na što stari knez besno reče:
onda pozivam sve!
(san)
lipe u maju mirišu
na blagu letnju noć
niz drvored u daljini
zelen i beo leškario je grad
svečano nadahnut tajnom
prolećnog preobraženja
hodajući lagano
hladovitim ulicama
kraj živih ograda
bez čežnje
opijen čistim vazduhom
pevušio je we don't know
our destiny so
let's love each other
u crkvi se odigravala
nedeljna liturgija
ljudi su čekali u redu
na blagoslov
napolju su preletali ešaloni
fantoma
jaguara
starfightera
popio je odličnu kafu
na izlasku iz lavirinta
sunce je sijalo
blještavi san
srebrna zrnca padala su niz
trepavice
iza je ostajao trag
šestog čula
i nečiji nečujan hod
(crteži)
kastor i poluks
žmirkali su u daljini
korint u punom sjaju
iz delfa ga sustiže vest
tolker emer
ga je zvao
šta da se radi sa lešom
pokloniti mu život
nek ide slobodno
ostade pukotina za njim
u parnasu
knez je okupljao oko sebe
svatove
točio je vino iz mešine
primao zlatne poklone
sredozemno more zapljuskivalo je
obale
behari behu kao pena
zelene vlati žita
(java)
iz kosmosa
u rojevima
jurili su interaktivni
mezoni
s njima u jedrima
oriks
vreo dah
i s jednim HA na
usnama
trebalo je reći tu reč
beskrajnog sadržaja
od koje se nekima ledila
kičma
a nekima lomila krila
od siline doživljaja
na severu gore
boreus nosaše sneg
ali hladno beše samo
napolju
izgnanima
plavi čovek
u kavezu od stakla
ostade nem
na njegov blagoslov
golub iz jednog davnog sna
pušten beše
da nastavi svoj let
da, ne behu lipe još u cvatu
tamnozelene, lepe
listovi su šaputali ko usne
nežna proročanstva...
tad kupi walter WP 38
tvrdi hamburški čelik
i ispali metak u svetleću reklamu
neon zašišta vreo
stajao je na uglu i posmatrao
reku
gde su te muze povikao je
besno pesnik
tri lista otpadoše s kišnog drveta
tropsko monsunske džungle
veliki kabra gušter prosikta
i šibnu snažnim repom
sad među neboderima
prenapregnutim oblicima
znao je da su muze tu negde
skrivene iza prozora
osenčenih fasada -
BMW 100 nežno i harmonično
skliznu preko mosta
tamo negde u muzeju
umetnost je čekala svoje
hodočasnike
neko je tiho pevušio
dabogda crko rock'n roll
(san)
zvezdana noć je čulnost
otelotvorena
njen dah je miris
krv život
volim
njen nežni zagrljaj
nevidljivo telo
kojem je stranac
strah
na žalost, emeru
prijatelji neki
posmatraju zvezdana jata
iz prozračnih hladnih dubina
skriveni daljinom
bedno odašilju poruke
svog malog sna
dolazi oriks njihov bog
polarnog svetla
vezuje ih svojim ledenim pipcima
opčinjava svojim očima
emeru, nek prohodaju mrtvi
nek razjede mermer pukotina
dolazi čudotvorac ubica
donosi svadbeni prsten
dolazi sa rigela
iz gnezda vatrenih krilatih zmajeva
znam
tajnu njegovog crvenog oka
najdraži sin
dolazi
da sveže
emeru, tolkuj
brže od svetlosti, joriče
smrt prati one što gledaju
unazad
u emausu podelih večeru
javno pred svima
ne znadoh s kim
al beše slatka
nagnusmo pehare i ispismo
dobrog lorenskog vina
prijatelj jedan, pored
pisaše pesme, pesniče
rekoh mu
poljubac
vlažno se smejahu usne crvene
prokleti tolker umre u delfima
u kamenu samo ostade ime za
njim
dolaze, joriče
prostranstva zemlje
kako ih koju prizovem
ožive bazaltne stene
polja i ptice
razbijaju se velovi večnosti
o zlatne obale sna
svako je zrno peska
pod mojim stopalima
trag mog koraka
svaki je trag spran udarom
talasa
loreno je nekad na toj obali
prestao da postoji
koriolana, njegova senka
pošla je s njim
na put bez povratka
a i kud bi se vratio
do sto đavola!
seti se onog prljavog goniča
svinja
čija te priča ponese iz
lenjog popodnevnog snatrenja
pođoše heroji na put
noseći svoje teško herojstvo
od suvog zlata
homer, moj stari drug
naruga mi se jednom
na grobu
pod dvovekovnim dubom:
od artemide mišljaše da je muza!
apolo u krilu saturna
smišljaše mu stih
s njegove lire reči ko strelice
sejahu groznu smrt
razvaline, samo
ostadoše
preplavljene putnicima
istraživačima daljine
u delfima se može kupiti
patvoren med
i bljesak star tri hiljade
godina